Bankarstvo

posted in: bankarstvo | 0

Po definiciji, bankarstvo je sistem poslovanja u čijoj se osnovi nalazi interes. Iz toga proizilazi da je najvažniji posao banke, kao osnovnog subjekta bankarskog sistema (bankarstvo), interes na zajam, a to dalje znači da banka daje novac na zajam ma određeno vreme i nakon isteka tog perioda dobija novac nazad uz uvećanu vrednost, kamatu (interes). Banke obavljaju i neke sporedne delatnosti, kao što su investicione i sponzorske, ali su i one u funkciji oplođenog novca, jer sa aspekta koji ima bankarstvo, novac koji ne donosi dobit je neoplođeni novac, odnosno novac koji gubi vrednost. Jednostavnim jezikom rečeno, bankarstvo je poslovni sistem čiji su osnovni subjekti banke, a osnov funkcionisanja čitavog tog sistema predstavlja interes.

BankarstvoBankarstvo kao sistem podrazmeva obavljanje bankarskih poslova, koje banke obavljaju po tradiciji ili na osnovu zakonske regulative. Svi ti poslovi se dele po tri kriterijuma – bilansni, funkcionalni i kriterijum ročnosti. Prema bilansnom kriterijumu bankarski poslovi de dele na pasivne bankarske poslove, aktivne, neutralne i sopstvene bankarske poslove. Po ročnosti bankarski poslovi mogu biti kratkoročni, srednjeročni i dugorični, dok prema funkcionalnom kriterijumu razlikujemo poslove mobilizacije sredstava, kreditne poslove, komisione i sopstvene bankarske poslove.

Banke kao subjekti poslovnog sistema kakvo je bankarstvo, predstavljaju poslovne organizacije koje nude finansijske usluge za profit. Tradicionalne usluge banke uključuju primanje depozita novca, davanje novca iz depozita, proces obavljanja novčanih transakcija i usluge kreditiranja. Pored toga, mnoge banke nude podršku finansijskih usluga industrijskim preduzećima i drugim kompanijama, a u cilju uvećanja profita kroz kreditiranje, razne pakete osiguranja, finansijskih ulaganja i posredovanja u razmeni tržišnih dobara. Inače, pojam bankarstvo u svom izvornom obliku susrećemo kroz istoriju negde s početka petnaestog veka, odnosno od kada je osnovana prva moderna banka (1407. godine) u Đenovi u Italiji (Banka Svetog Đorđa), a sama reč banka potiče od latinske reči banco što znači tezga ili šalter u savremenijoj terminologiji. Bankarstvo se dugo vremena sastojalo od skupa univerzalnih banaka, kakve su u prošlosti bile najstarije banke. Kao takve, one su za svoje komintente obavljale sve vrste poslova. Međutim razvojem privrede, naročito trgovine i industrije, uporedo se razvijao i bankarski sektor (bankarstvo) i uslovio specijalizaciju banaka. Zahvaljujući tome, danas imamo sledeću specifikaciju banaka, odnosno bankarskog sektora: centralne banke, poslovne banke, komercijalne, investicione i univerzalne banke. U sistemu kakvo je bankarstvo, centralna baka je definisana kao samostalna i jedinstvena emisiona ustanova monetarnog sistema, odgovorna za monetarnu politiku, za stabilnost valute određene zemlje i finansijsku disciplinu, kao i za obavljanje drugih poslova određenih zakonom.

Bankarstvo je tokom razvoja doživelo osavremenjavanje nizom novih bankarskih tehnologija, kao što su elektronska trgovina, samouslužno bankarstvo, kućno i kancelarijsko bankarstvo, pozivni centri i sl. Navedene tehnologije se svakodnevno razvijaju i usavršavaju sa ciljem da se poboljša kvalitet usluga koje banke pružaju svojim klijentima, tako da je smisao poslovanja u bankarskom sektoru u potpunosti orijentisan prema klijentima i korisnicima bankarskih usluga. Poseban napredak je uočljiv u sektoru elektronske trgovine koja je široko primenjena u domenu međunarodnog finansijskog tržišta (elektronski novac, forex market i sl.). Naglo širenje interneta i njegovo korišćenje u poslovne svrhe svakodnevo nameću potrebu za promenama u funkcionisanju svetske mreže, a samim tim promene utiču i na međunarodno bankarstvo.

Leave a Reply