Berza ili Stock Market

posted in: stock market | 0

Berza ili Stock Market (stock, engl. zaliha) je fizički i poslovno organizovan prostor na kome se trguje hartijama od vrednosti, novcem i stranim sredstvima plaćanja, pod strgogo utvrđenim pravilima.  Stock Market je, dakle, institucija finansijskog tržišta, ali je i sama po sebi finansijsko tržište. Sve berze (Stock Markets), kao institucije organizovanog finansijskog tržišta kapitala, zapravo predstavljaju samostalne organizacije koje poseduju sopstveni poslovni prostor, članstvo i poslovna pravila. Iako berze u promet ne unose hartije od vrednosti, niti same kupuju i prodaju hartije od vrednosti, one ipak spadaju u finansijske institucije. U skadu sa tim, predmet trgovanja na berzi mora da bude tipizira  i standardizovan da bi bio lako zamenljiv, odnosno, da bi trgovina njime bila jednostavna, brza i efikasna. Navedeno svojstvo upravo omogućava odsustvo predmeta trgovanja sa mesta na kome se trguje. Inače, trgovina na berzi (Stock Market) se odvija po posebnim pravilima koja su obično potvrđena os strane državne vlasti. Na berzi se, praktično, samo zaključuju poslovi, dok se isporuke i plaćanja odvijaju van berze, dok pravila uređuju način rada berzanskih službi. Ona su kodifikovana u zbornike pod različitim nazivima, a proizašla sui z običajnog trgovinskog prava. Vremenom su se pravila uobličavala zajedno sa razvojem berze, tokom razvoja tržišta i tržišnih odnosa. Pravila poslovanja na berzi imaju dvostruku funkciju – da obezbede standardizaciju predmeta trgovine i samih pravila trgovanja, kao i da pruže zaštitu svih učesnika u trgovanju. Suštinski posmatrano, ključna funkcija berze je da obezbedi kontunuitet tržišta hartija od vrednosti po cenama koje ne odstupaju bitno od onih po kojima su prethodno prodate. Ovo se vrlo važno jer se kontinuitet tržišta smatra neophodnim za očuvaje likvidnosti hartija od vrednosti bez koje bi se teško mogla privući sredstva investitora. Upravo kontinuitet tržišta smanjuje kolebanje cena hartija od vrednosti što dalje povećava njihovu likvidnost tj. sposobnost konverzije u gotovinu putem prodaje.

Berza-ili-Stock-MarketBerza ili Stock Market ima veliki značaj koji dalje formuliše i dužnosti berze. Postojanje berze, tačnije rečeno, berzanske trgovine na nekom tržištu ukazuje da je to tržište sigurno, odnosno da nije pod uticajem netržišnih rizika u poslovanju. Sa druge strane, jačanje berzanskog poslovanja ukazuje na porast sigurnosti u određenoj privredi i privrednim odnosima. Zato je osnovna dužnost berze (Stock Market) da u svom poslovanju obezbedi zakonito obavljanje trgovine, zaštitu interesa učesnika na berzi, poštovanje pravila i standarda ponašanja svih učesnika na berzi i da pruža informacije za javnost o svim činjenicama značajnim za rad berze. Članovi berze su brokersko-dilerska društva i ovlašćene banke. Prijem u članstvo berze se vrši na osnovu podnetog zahteva i dokumentacije propisane aktima berze. Berza (Stock Market) ne sme da povredi princip ravnopravnosti članova berze, dok je clan berze dužan da se pridržava pravila članstva, koja podrazumevaju sledeće:

Pridržavanje svih akata berze

  • Savesno obavljanje poslova na berzi
  • Blagovremeno obaveštavanje berze o prispeću naloga klijenta ili o sopstvenom nalogu
  • Pismeno obaveštavanje berze o svakoj promeni svojih ovlašćenja, prava, obaveza i odgovornosti u pravnom predmetu i o promenama koje se odnose na uslove na osnovu kojih je stekao članstvo na berzi
  • Plaćanje članarine, provizije od zaključenih poslova trgovine hartijama od vrednosti na berzi i druge naknade utvrđene tarifnikom berze, kao i druga odgovarajuća pravila.

Vrste berzi (Stock Market) se određuju na osnovu berzanskog materijala, a dele se na robne berze i finansijske berze. Na robnim berzama se trguje različitim vrstama roba (kafa, meso, nafta, žito, pamuk, zlato, nemetali, šećer i drugo). Finansijske berze se dalje dele na univerzalne i specijalizovane. Univerzalne berze su one na kojima se trguje hartijama od vrednosti koje predstavljaju finansijske instrumente na tržištu kapitala (vlasničke i dugoročne dužničke hartije), ali nije isključeno ni trgovanje kratkoročnim hartijama, novcem, devizama, finansijskim derivatima (fjučersi i opcije) i zlatom. Na specijalizovanim berzama se trguje samo određenim berzanskim materijalom, tako da razlikujemo devizne berze, berze zlata i plemenitih metala, berze efekta (kupuju se i prodaju samo dugoročne hartije od vrednosti) itd.

Danas su retka tržišta na kojima ne deluje bar jedna berza. Na našim prostorima (Jugoistočna Evropa) rade Beogradska berza, Zagrebačka, Sarajevska, Banjalučka, Budimpeštanska, Atinska i dr. Najvažniji berzanski centri u svetu su Njujork, Tokio, Frankfurt i Čikago, a najveća berza hartija od vrednosti je Njujorška (New York Stock Market).

Leave a Reply